Marks je predvideo da će religija kao lažni fenomen nestati (jer Boga po Marksu nema), a crkve će postati muzeji. Svi vidimo koliko se broj crkava u svetu povećava, a crkve postaju sve popunjenije vernicima. Međutim, svet je odbacio Marksa, a ipak zadržao njegovo ne verovanje u Boga.
Čak je i prvi čovek katoličke crkve, papa Jovan Pavle II napao religiju koju bi trebalo da brani. Papa je izjavio da je čovek mogao da nastane, kako kažu evolucionisti, iz nežive materije, ali je Bog morao da mu da dušu. Papa kao teistički evolucionista upada u istu zamku kao i svi evolucionisti. Na primer, po fizičkom zakonu korisna enargija se u prirodi smanjuje, a ne povećava. Poredak u prirodi se smanjuje, a entropija, nered se povećava, iako je za ideju o evoluciji neophodno obrnuto: da se red povećava, a organizmi postaju sve složeniji i bolji. Spontani razvoj u prirodnim uslovima je nemoguć. Ovo će biti detaljnije objašnjeno kasnije
Čak je i prvi čovek katoličke crkve, papa Jovan Pavle II napao religiju koju bi trebalo da brani. Papa je izjavio da je čovek mogao da nastane, kako kažu evolucionisti, iz nežive materije, ali je Bog morao da mu da dušu. Papa kao teistički evolucionista upada u istu zamku kao i svi evolucionisti. Na primer, po fizičkom zakonu korisna enargija se u prirodi smanjuje, a ne povećava. Poredak u prirodi se smanjuje, a entropija, nered se povećava, iako je za ideju o evoluciji neophodno obrnuto: da se red povećava, a organizmi postaju sve složeniji i bolji. Spontani razvoj u prirodnim uslovima je nemoguć. Ovo će biti detaljnije objašnjeno kasnije
Copyright © KA-web dizajn 2010.
Mi bi mogli da tumačimo psihološke motive zašto ljudi veruju u Boga samo ako bi bili 100% sigurni da Boga nema. Psihološka objašnjenja se ne daju za neke istinite tvrdnje, na primer: 2+2=4, ili Sunce je okruglo. Niko nema podsvesne pogrešne motive zašto veruje u ove izjave, jer su ova tvrđenja istinita. Dakle, ako ljudi veruju u Boga zato što Bog stvarno postoji, onda psihološka objašnjenja nisu potrebna.
Karl Marks je rekao da je religija "opijum za narod koji nas sprečava da uživamo u životu ovde i sada." Po njemu "to je moćna igra dvoličnog sveštenstva da bi nas lažno tešili ili pokretali za svoje ciljeve, to je neuspeh da se izađe iz dečije zavisnosti od druge osobe." Danas vidimo da Marksove ideje u praksi ne funkcionišu: sva društva zasnovana na komunističkim idejama su propala i tragaju za drugim idejama. Ipak, Marksov ateizam je i danas preživeo. Svi mi znamo da takve zloupotrebe religije koje je Marks kritikovao zaista postoje. Ali ako postoji iskrena religija koja u praksu sprovodi doktrine koje je Bog objavio, onda Marksove kritike ne stoje
Karl Marks je rekao da je religija "opijum za narod koji nas sprečava da uživamo u životu ovde i sada." Po njemu "to je moćna igra dvoličnog sveštenstva da bi nas lažno tešili ili pokretali za svoje ciljeve, to je neuspeh da se izađe iz dečije zavisnosti od druge osobe." Danas vidimo da Marksove ideje u praksi ne funkcionišu: sva društva zasnovana na komunističkim idejama su propala i tragaju za drugim idejama. Ipak, Marksov ateizam je i danas preživeo. Svi mi znamo da takve zloupotrebe religije koje je Marks kritikovao zaista postoje. Ali ako postoji iskrena religija koja u praksu sprovodi doktrine koje je Bog objavio, onda Marksove kritike ne stoje
Frojd, Fojerbah, Marks i Niče su kritikovali pogrešne motive za religioznost nekih ljudi. Neki ljudi zaista veruju u Boga zbog krivice, straha od kazne, zbog nesposobnosti za rešavanje svojih problema, zbog nerazumevanja prirodnih nepogoda i pojava, zato što su ih neki ljudi izmanipulisali da bi se obogatili na njihov račun, ili su izmislili bogove sa ljudskim osobinama. Međutim, to što neki ljudi veruju u postojanje Boga iz pogrešnih motiva ne znači da Bog ne postoji i ne znači da svi ljudi imaju pogrešne motive vere u Boga. Bog može postojati iako postoje ljudi koji ga shvataju na pogrešan način. Ako neko dokaže da je neki čovek mogao da izvrši pljačku banke, i dokaže da je imao motiv da opljačka banku, to još uvek ne znači da je on stvarno opljačkao banku. Sve ove kritike se ne dotiču Božjeg postojanja, nego ljudskih izopačenja religije.
Da li je za čoveka 20-og veka nerazumno da veruje u postojanje Boga? Ateizam stalno napada religiju, i to vrlo oštro. Na primer, Frojd kaže da je religija želja za plemenitim poreklom, a nastala je zbog strahova od prirodnih fenomena, straha od roditelja, i slično. Ali religiozni psiholozi su napravili psihoanalizu Frojda, i zaključili da je Frojd imao loš odnos prema svom ocu, pa je umesto namere da ubije svog zemaljskog oca, odlučio da se "osveti" nebeskom Ocu. Možemo reći da je to bar jednako vredan argument.
- ATEIZAM -