Ako sve što postoji (materija) mora da ima uzrok svog postojanja, onda je ne samo potreban, nego je i neophodan inteligentni Stvoritelj, sveznajuć i svemoćan, večan i apsolutan. Kako bi bezlična priroda koja nema intelekt, emocije ni volju, mogla da stvori čoveka koji ima intelekt, emocije i volju? Kako to da čovek, koji ima razum, ne može da stvori život, a ljudi tvrde da slepa slučajnost može da stvori život? Onaj ko je stvorio čoveka mora da ima sve pozitivne osobine svojih stvorenja i to u maksimalno izražene.

Da li možemo demokratski da odlučujemo o postojanju Boga? Ateisti, pošto su u manjini, odmah kažu da je većina ljudi neobrazovana, pa zato veruje u Boga, dok po njihovom mišljenju, većina visoko obrazovanih ljudi ne veruje u Boga. Međutim, ni visoko obrazovani čovek ne zna sve, i može da bude u zabludi. Zato kriterijum mora da nam bude šta je istina, a ne šta neki ljudi misle da je istina. Istorija je pokazala da je većina ljudi često imala pogrešne stavove.