Svaki vernik može da priča o svojim iskustvima kako mu je Bog pomogao, usmerio ga na pravu stranu, i slično. Lično znam čoveka koji je za vreme rata u Bosni kao vernik radio za humanitarnu organizaciju ADRA, stalno prelazio sve tri granice pomažući ljudima, bombe su padale oko njega, oštetile mu i auto, bio je par puta u zatvoru zbog lažnih optužbi i hteli su da ga ubiju. Oni koji su njega hteli da ubiju stradali su, a nova vlast ga je oslobodila. I danas je živ, i tvrdi da je samo Bog mogao da ga sačuva u tim opasnim situacijama. Za ateistu je to slučajnost. Život je po ateistima nastao slučajno, pa vernici po njima slučajne događaje (mada veoma neobične) pripisuju intervencijama Boga. Po vernicima sve se dešava po sistemu uzrok - posledica, nema slučajnosti, nego je svaki događaj pokrenulo neko svesno biće.

Ateisti kažu: nije dokazano da Bog postoji, to je verovanje, a potrebne su činjenice. Međutim, Božje postojanje ne može da se dokaže kao neka matematička formula. Niko ne može da dovede Boga i pokaže nam ga, jer mi kao stvorenja ne možemo da utičemo na Božje postupke. Čak i kada bi nam neko pokazao Boga, tada bi se samo povećao broj vernika iz straha od kazne, a broj iskrenih vernika ostao bi isti. Isto tako, nijedan ateista ne može da dokaže da Boga nema.

   S druge strane, nijedan ateista ne može da dokaže da se dogodio "Big Beng", jer ga niko nije video, a eksperimentom, naravno, ne može da se ponovi. Osim toga, kako je nastala materija koja je u Velikom Prasku eksplodirala, kad materija ne može sama od sebe ni da se stvori ni da se uništi?Ateista dakle mora da veruje da je materija nastala ni iz čega i ni od koga, a ne može to da dokaže. Dakle, život ateiste je takođe zasnovan naverovanjima, a ne na dokazima.
 Moramo da imamo u vidu da je čovek ograničeno biće jer naša čula ne registruju sve pojave oko nas. Zato i naš mozak nema sve potrebne podatke da bi doneo ispravan zaključak. Naša čula imaju ograničenu osetljivost, pa je tako i naše znanje o svetu oko nas ograničeno. Daltonista ne može da razlikuje boje, iako boje postoje. Slep i gluv čovek ne može da uživa u pejsažu i u muzici, iako su prelepi. Čovek može da vidi neki spiritistički fenomen, da poveruje da je to istina, a da se to kasnije pokaže kao prevara. Bilo koje tvrđenje koje daje ograničeni čovek nije pouzdano zbog naše ograničenosti razumevanja