Estetika, lepota u prirodi, predstavlja jak argument protiv ateizma, jer u prirodi postoji lepota koja nema svrhu opstanka u prirodi, nego je tu samo da bi ugodila našim čulima.

Neki ljudi su rekli: "Postoji Bahova muzika, dakle mora postojati Bog." Čemu služi lepota, umetnost? Za opstanak čoveka sigurno ne. Ali pokušajte da zamislite svet bez muzike. Takav svet bi bio vrlo siromašan, jer čovek ima potrebu za estetskim doživljajem muzike i umetnosti uopšte.
Život nije samo puko preživljavanje, nego čovek ima i duhovne potrebe.
Takođe, postoje otrovne pečurke prekrasnih boja. Te pečurke nisu jestive. Otrovne su zbog teških metala koje sadrže, ne mirišu lepo, ali je lepo videti ih. Pečurke ne moraju biti lepe da bi se razmnožile obzirom da se razmnožavaju sporama. Pečurkama nije potrebno da šarenilom privlače insekte jer se razmnožavaju polenom. Jedini logičan odgovor jeste da su pečurke stvorene da bi ugodile estetskim potrebama bića koja imaju emocije i intelekt.

Ni najveća dostignuća ljudske tehnike ne mogu da se uporede sa estetikom u prirodi. Ljudi toliko mentalnih napora ulože da bi stvorili nešto lepo, a neki navodno "slučajni" događaj napravi nešto neuporedivo lepše i svrsishodnije. Bilo bi vrlo obeshrabrujuće za razumnog čoveka da nije u stanju da nadmaši slučajne procese u prirodi. Nijedan kompjuter nije tako dobar kao ljudski um, a istovremeno i u tako lepom dizajnu, otporan na potrese, potapanje u vodu i živ. Bilo bi potrebno puno vere da bi se verovalo da je sva lepota prirode oko nas nastala sasvim slučajno.