Svemir,slucajnost,odakle zlo?

Što se rešenja problema zla tiče, svi dosadašnji pokušaji su pokazali da ateizam nema rešenje za zlo. S druge strane, Bog je obećao da će suditi svetu i ukloniti zlo u nama bliskoj budućnosti, kada se vrate Bogu ljudi koji to žele. Greh se nalazi u ljudima. Ako bi Bog reševao problem zla sada, niko od nas više ne bi postojao, jer svako od nas nosi zlo u sebi. Jasno je da Biće koje nas voli savršenom ljubavlju "neće da iko pogine, nego da svi dođu u pokajanje" (1. Petrova 3.9). Kada više ne bude bilo ljudi koji žele da se vrate Bogu, Bog je rekao da će problem zla rešiti "u trenuću oka" (1. Korinćanima 15.52).

Najčešći prigovor ateista je: ako postoji potpuno dobar, svemoćni Bog, odakle onda zlo? Ovo pitanje možemo da okrenemo: ako ne postoji Bog, zašto ljudi čine zlo? Ako đavo ne postoji, ko to onda danas radi Sotonin posao? Kriminal je u stalnom porastu, ratovi, nemoral, SIDA, bar 90% TV programa prikazuje bezbožne postupke ljudi. Kad đavo ne bi postojao, zar ne bi ljudi živeli bar 50% po Božjim zapovestima (poštuj oca i majku, ne ubij, ne čini preljube, ne svedoči lažno, ne poželi ništa što pripada tvom bližnjem...)?
Odakle onda čoveku ideja o savršenstvu ako nikad nismo videli savršeni svet niti znamo da savršeni svet postoji? Zašto težimo savršenstvu ako ne postoji savršeni Bog?

Ako sve oko mene nastaje slučajno, onda je i moj um nastao slučajno. Onda i moje misli nisu istinite, jer ja onda samo slučajno mislim baš ovako. Ako je moj um nastao slučajno, onda ni u šta više ne bih bio siguran. Dakle, možemo da zaključimo da je neko razumniji od mene morao da unese sklad u moj mozak.
Zamislite da vozite auto i vidite saobraćajni znak na kome je kraj puta, iza čega sledi provalija. Ali pomislite: "Mora da je vetar slučajno postavio znak na to mesto." I nastavite da vozite. Ako je prirodu doveo u ovo stanje slučajni neinteligentni proces, onda nema razloga verovati da su slučajne informacije tačne. Problem ateista je što je upozorenje kraj puta stavljeno na pravo mesto sa namerom, i što se za ljude koji veruju u slučajnost na kraju puta nalazi ambis.

Dizajn koji postoji u prirodi u mnogim sferama svojim savršenim funkcionisanjem ukazuje da je morao neko da unese red, poredak u svemir. Kartu zvezdanog neba, koja je kopija stvarnog stanja na nebu, astronom ne bi mogao da napravi slučajnim stavljanjem tačkica na papir. Zato je logično zaključiti da ni same zvezde na nebu nisu mogle ni iz čega da se poređaju u skladan raspored. Od atoma do beskraja, svuda postoji red. Ako postoji časovnik koji pokazuje tačno vreme, to ukazuje pa postoji časovničar koji ga je napravio, a ne da je časovnik koji pokazuje tačno vreme nastao slučajnim procesima. Na osnovu ove analogije možemo da zaključimo da sklad koji postoji u svemiru dokazuje da postoji Stvoritelj svemira koji je materiju doveo u red..

Ako nije Bog taj koji je stvorio i organizovao milijarde ćelija u ljudskom organizmu, onda je to uradila slučajnost. Na primer, kako je nastao genetski kod, čitava serija gena u kojima su zapisane naše osobine? Egipatski hijeroglifi dugo nisu mogli da budu protumačeni. Međutim, Champolion je uspeo da pronikne u njihovu tajnu jer su ti znaci imali neki smisao. Imaju smisao jer su ih napisala inteligentna bića, nisu nastali slučajno. Ako je poreklo svemira i života puka slučajnost, onda ne možemo da očekujemo da ćemo ikada išta razumeti, a mi ipak razumemo. Kako onda neko tvrdi da je genetski kod nastao slučajno kad je svaki njegov deo na svom mestu i ima svoj zadivljujući smisao?.

Nazad na index

Ko je Bog

Poreklo ideje o Bogu