Zašto bi se čovek koji već veruje ili ne veruje bavio ovim pitanjem? Jednostavno, vernik bi našao čvrste argumente za svoje poverenje u Boga, otklonio bi sumnje, i mogao bi da kaže i drugima da Bog postoji. Pošto smer života svih ljudi zavisi od pitanja da li verujemo u Boga, tačnije, da li imam poverenje u Boga, onda moramo da otklonimo bar najveće sumnje oko postojanja Boga.

Ateistička filozofija života je svuda prisutna i vrlo popularna među ljudima, pa nema razloga da je objašnjavamo. Čak i ateisti ozbiljno razmatraju pitanje postojanja Boga. Postoje dve vrste ateizma: 1) svesni ateizam, gde ljudi najčešće ne žele ni da čuju argumente za Božje postojanje, kao da se boje odgovora koje bi dobili; i 2) nesvesni ateizam, koji se dobija ateističkim obrazovanjem, odrastanjem u okolini gde je religija ocrnjena. I religiozne ljude bi takođe mogli da podelimo na dve grupe: 1) iskreni vernici koji celim srcem traže Boga; i 2) lažni vernici koji religiju koriste za svoje sebične ciljeve (bogaćenje, vladanje ljudima, zadovoljavanje izopačenih želja, idr.).

Praktično svi ljudi na svetu se u svom životu stalno sreću sa pitanjem postojanja Boga. To je pitanje našeg identiteta: Ko smo mi? Odakle smo? Da li smo slučajno tu ili imamo Oca, Stvoritelja? I kuda uopšte idemo, kakav nam je kraj? Bez odgovora na ova pitanja čovek živi u strahu i nemiru za sebe. S druge strane, odgovori na ova pitanja mogu doneti unutrašnji mir i radost življenja.